PRIKO MUĆA, PA DO KNINA


Priko Muća, pa do Knina, oj,
Čim osvane, ja ću poći njoj,
Da me brižnom rukom miluje ,
zlatom rose daruje.

Priko Muća i Drniša, oj,
Siverića, priko pruge njoj,
Tamo jutrom tice pivaju,
Dušu moju raduju.

OJ ZAGORO, TI MIRISNO CVIĆE,
IZ DAVNINA NEKI ČUJEM ZOV,
SVAKI KAMEN GOVORI MI PRIČE,
TVRDU POVIST OD NARODA MOG.

OJ ZAGORO, TI OTVORI VRATA,
ZAGRLI ME, I JA SIN SAM TVOJ ...

Priko Muća, Otavica, oj.
Miljevaca do slapova, njoj.
Da prinese žednim usnama.
Bistre vode s izvora.